Ribnjak uz klanicu
Klanica kompanije „Agropapuk” u Kukujevicima, uz stručnu pomoć profesora Naučnog instituta veterinarstva iz Novog Sada Miroslava Ćirkovića, rešila je problem otpadnih voda.
Prethodna kupovina skupog kolektora nije u potpunosti zadovoljila, jer je svakodnevno 200 kubika prečišćene vode izbacivano u kanal, a tek je originalna ideja profesora Ćirkovića, omogućila dalji nesmetan rad klanice i održivi razvoj.
Sve klanice imaju isti problem sa otpadnom vodom, a kompanija Agropapuk je primenila originalno rešenje. Uklonili smo deponiju smeća iza klanice, i po odobrenju Opštinskog veća Šida i Mesne zajednice Kukujevci, tokom tri meseca na ledini od četiri hektara utemeljili ribnjak, kako bi ribarsku tehnologiju iskoristili u održivom razvoju klanice.
Realizovana je ideja da otpadna voda koja izlazi iz klanice ide prema prečistaču, zatim se usmerava predribnjak, a zatim u ribnjak, pa u zalivni sistem, dok ostaci drvenastih biljaka idu u energanu. Na taj način je ovde zatvoren ekološko-energetski proces.
Planovi za unapređenje ribnjaka
Kompanija Agropapuk će na ribnjaku koristiti alternativne izvore energije u vidu 500 sunčanih kolektora, a fenomen odbijanja sunčevih zraka od vode povećaće njihovu efikasnost za 15 odsto. Tako ćemo proizvodnju ribe povećavati sa pet do osam tona po hektaru. Otpad sa deponije smo reciklirali i zasuli sa 12.000 kubnih metara zemlje. Ribnjak je osvetljen i ograđen, imaće reparatore, automatske hranilice za ribe. Osim solarnih kolektora, kao alternativni izvor energije koristićemo i vetrenjače koje će ubrizgavati vazduh u ribnjak.
Uz ribnjak se gradi i objekat za smeštaj izlovljene ribe, čišćenje i prodaju, a planira se i proizvodnja dimljene ribe.
Ostavili smo jedan deo ribnjaka za pecaroše i izletnike i tu pustili šarane težine od tri do pet kilograma i pozivamo sve izletnike i ljubitelje prirode u Kukujevce, gde će ih na ulazu u ribnjak dočekati kapija od stoletnih hrastova.
Ribnjak Argopapuk
“Već odavno smo se opredelili samo za proizvode Agropapuk kompanije. Znamo šta konzumiramo jer jednostavno ipak više verujemo domaćim firmama nego nekim azijskim ili evropskim.”
