Sve što treba da znate o srpskim slavama !

Please follow and like us:

Srbija je jedinstvena u svetu po ovom običaju !

Slava kod Srba je, pretpostavlja se, ostatak slovenskog paganizma koji je imao veliki broj bogova pre usvajanja hrišćanstva. Pošto su Sloveni imali razvijen kult predaka, običaj slavljenja slave najverovatnije predstavlja zamenu porodičnog, odnosno rodovskog, paganskog zaštitnika, hrišćanskim svetiteljem zaštitnikom.

U vreme politeizma, svaka porodica ili kućna zajednica imala je svog božanskog zaštitnika kome je pridavala posebnu važnost. Obred slave u praksu je uveo osnivač srpske pravoslavne crkve Sveti Sava, od čijeg vremena se taj obred i običaji koji ga prate postepeno širio i formirao, dok nije dostigao današnju formu koju je konačno uobličio mitropolit Srbije Mihailo 1862. godine. Slavski običaji variraju u zavisnosti od kraja do kraja Srbije, ali u osnovi za slavu se uvek priprema žito, slavski kolač i pali se slavska sveća. Na svečani ručak ili, u novije doba, večeru, dolaze rođaci i prijatelji, a hrana na stolu može biti posna ili mrsna, u zavisnosti od toga da li slava pada u vreme crkvenog posta ili van njega. Nekoliko dana pre krsne slave sveštenik posećuje domove onih koji proslavljaju, kako bi uz molitvu osveštao vodicu.
Na dan slave svaki ukućanin ima svoje zaduženje. Glavna uloga domaćina je da „digne slavu“, domaćice da napravi slavski kolač i žito, a deca obično služe žito i ostale tradicionalne specijalitete.
Skoro polovina pravoslavnih Srba slavi Svetog Nikolu Čudotvorca – Nikoljdan. Sveti Nikola, čudotvorac, zaštitinik siromašnih i moreplovaca, dece i studenata, jedan je od najvoljenijih hrišćanskih svetaca i to ne samo kod pravoslavnih naroda. Srbi ovu slavu slave 19. decembra svake godine a poznato je da ovog Sveca obeležava veliki broj porodica kako u Srbiji tako i u dijaspori.

Srpska slava

DA LI STE ZNALI?
– Sveti Nikola je takozvana krovna, manastirska slava Srpske patrijaršije.
– Svetog Nikolu su već za života smatrali svecem. Prema verovanju on može da izleči svaku boljku.
– Prema predanju, smatra se da je Sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, te je s toga ovaj srpski kralj crkvi u Bariju poklonio ikonu ovog svetitelja na kojoj se zasniva današnja predstava ovog sveca prihvaćena u celom svetu. Po predanju, na tu ikonu verno je prenet svečev lik nacrtan na saboru u Nikeji, te se ova srpska ikona smatrana čudotvornom.
– Nikola je najpopularnije muško ime za dečake u Srbiji, pa mnogi muškarci u Srbiji na dan svetog Nikole slave svoj imendan. Kao i mnoge Nikoline.
– Na Nikoljdan bi trebalo posaditi pšenicu, da bi izrasla do božića
– Nezavisno od razloga, slava Sveti Nikola se prenosi s kolena na koleno i nastavlja već generacijama. Ne kaže se bez razloga “Pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste! Ista situacija je i u dijaspori!

Najčešće slave u srpskom narodu
Ovako otprilike izgleda lista srpskih slava koje slavi najveći broj pravoslavnih Srba u zemlji i rasejanju.
Na prvom mestu je Sv. Nikola, zatim dolazi Sveti Georgije ili Đurđevdan 6. maja, a na trećem mestu je Sv. Arhangel Mihajlo ili Aranđelovdan 21. novembra.
Od četvrtog do desetog mesta su Sv. Jovan (Jovanjdan) 20. januara, Sv. Dimitrije (Mitrovdan) 8. novembra, Sv. Petka 27. oktobra, Sv. Luka 31. oktobra, Sv. Trifun 14. februara, Sv. Kozma i Damjan 14. novembra i Sv. Andrej, 13. decembra.

Srpska krsna slava, praznik porodice posvećen svetitelju, koja je nastala u srednjem veku, 2014. godine je zvanično uvedena u reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva organizacije UNESCO, što je predstavljalo prvo pojavljivanje Srbije na ovom popisu.

Please follow and like us: