Bečka šnicla – Kvalitet mesa koji se prepoznaje

No Comments
Please follow and like us:
Follow by Email
Facebook
Twitter
Instagram

Bečka šnicla je omiljeno jelo ljudima širom sveta.

Gotovo da nema restorana koji na svom meniju nema ovaj specijalitet. Iako bečka šnicla predstavlja simbol istoimenog grada i tradicionalno jelo Austrije, njeno poreklo vezuje se za sasvim drugi narod.

Bečka šnicla – spoj tradicionalnih kuhinja više zemalja

Bečka šnicla svoju priču počinje još u doba Vizantijskog carstva. Tada je čuveni Konstantinopolj bio centar sveta i glavno mesto odakle su potekle mnoge tekovine. Svoju moć bogati carevi i plemići su pokazivali na različite načine, pa i preko hrane, te su jeli “pozlaćenu hranu”.

Bečka šnicla

Ovaj trend preuzeli su i Italijani. Naime, ljudi u Lombardiji su neka jela, pre svega marcipan, ukrašavali zlatnim listićima. Tanki sloj zlata nije samo pokazivao društveni status, već su ga lekari preporučivali za jačanje srca. Na osnovu trgovačkih veza običaj pozlaćivanja jela preko Venecije dospeo je i u Srednju Evropu.

Međutim, od 1514. godine prekrivanje hrane zlatnom bilo je zabranjeno. Da bi jela izgledala i dalje luksuzno kuvari su došli na ideju da zlatne listiće zamene mrvicama hleba. Tako ispečeno meso dobijalo je zlatnu boju koja je karakteristična i danas.

Bečka šnicla – legenda o dolasku jela u Austriju

Postoji mnogo priča kako je bečka šnicla dospela u Austriju. Najpoznatija legenda jelo vezuje za  feldmaršala Jozefa Radeckog. Tokom svojih pohoda na Italiju 1848. godine grof i vojskovođa je imao priliku da se upozna i sa lokalnom kuhinjom. Posebno mu se dopao specijalitet pod nazivom Costoletta alla milanese (Milanski kotlet). Upravo za ovo jelo mnogi Italijani tvrde da je prava bečka šnicla.

Bečka šnicla

Svoje oduševljenje Radecki je podelio i sa carem, pa je po povratku u svoju zemlju, recept preneo dvorskom kuvaru kako bi i sam Car Franc Josef I mogao da proba njegov čarobni ukus. Ipak, jelo je u Austriji pretrpelo izvesne promene. Korišćeno je teleće meso, a u smesu za pohovanje dodato je brašno. Prezle nisu pravljenje od belog hleba, već od zemički.

Tako je nastala današnja bečka šnicla!

Bečka šnicla je prvobitno bila praznično jelo

S obzirom da je spremana od teletine, ova šnicla je prvo nazivana teleća ili pohovana. Tek početkom 20. veka dobila je ime po kome je prepoznatljiva.

Bečka šnicla je potisnula praznično božićno pečenje, a osim Božića bila je obavezna na novogodišnjoj trpezi. Ni venčanja nisu mogla da prođu bez nje, gde je služena kao “međujelo“. Vremenom postala je nedeljno porodično jelo.

Bečka šnicla – priprema

Kako bi bila dostupna svima, ponekad je svinjsko meso korišćeno za pripremu. Mada mnogi osporavaju njenu originalnost ističući da se bečka šnicla pravi isključivo od teletine. U Austriji je čak zakonom zabranjeno da obrok nosi naziv Wiener Schnitzel (bečka šnicla) ako je spremljen od neke druge vrste mesa.

Bečka šnicla

Da biste dobili pravu bečku šniclu teleće meso od buta treba da je isečeno na poseban način, u obliku “leptira“ a zatim izlupano tučkom dok ne postane debljine oko 5 mm. Tajna spremanja leži u dobroj pripremi. Odnosno, meso ne sme da se natapa ili pritiska u nadev, već se blago spušta. Ovo je veoma važno jer se na taj način obezbeđuje fina, hrskava korica. Takođe, prilikom pečenja, nikako ne treba šniclu pritiskati viljuškom. Već je okrenuti tek kada dobije zlatno žutu boju.

Tradicionalna bečka šnicla se servira sa zelenom salatom, kriškom limuna i kombinacijom barenog krompira, vrelog putera i seckanog peršuna, koja se naziva Petersilerdäpfel.

Ukoliko želite da spremite ovo čarobno jelo, koristite Agropapuk sveže meso, jer, ova kompanija od poverenja garantuje visok kvalitet svih svojih proizvoda.

Please follow and like us:
Follow by Email
Facebook
Twitter
Instagram

This is author biographical info, that can be used to tell more about you, your iterests, background and experience. You can change it on Admin > Users > Your Profile > Biographical Info page."

Agropapuk

Proizvodi Agropapuka dostupni su i preko sopstvene maloprodajne mreže koju čini trenutno 42 maloprodajna objekata, zastupljenih na tržištu Kukujevaca, Šida, Sremske Mitrovice, Bogatica, Badovinaca, Radinaca, Šapca, Mačvanskog Prnjavora,  Rume i Beograd. Krajnjem potrošaču maloprodajni objekti Agropapuka poznati su pod brendom  Naša Kuća Mesa.

Budimo u kontaktu

Pozovite nas ili nam pošaljite poruku i mi ćemo vam u najskorijem roku odgovoriti.

Poslednje sa našeg bloga

No Comments

Ostavite komentar