Karađorđeva šnicla – omiljeno jelo gurmana
Karađorđeva šnicla je srpski brend kome ne mogu da odole ljudi širom sveta.
Masna, ljuta, kisela, jaka, raznovrsna – srpska kuhinja je po rečima turista najbolja. U doba široke industrijalizacije, brze hrane i veštačkih proizvoda naša zemlja prkosi trendovima čuvajući tradiciju starih, dobrih jela. Među njima posebno se ističe Karađorđeva šnicla.
Kvalitetno meso i ukusni sos čine savršen spoj koji oduševljava već na prvom zalogaju. Gurmani naglašavaju da ovo čuveno jelo pruža doživljaj koji se pamti, pa ne čudi da je upravo Karađorđeva šnicla jedan od razloga zbog kojeg se turisti rado vraćaju u našu zemlju.
Danas, možete je naći na meniju ne samo domaćih restorana, već i u ekskluzivnim svetskim hotelima, a tajnu njenog nastanka i spremanja otriva vam kompanija Agropapuk.
Kako je nastala Karađorđeva šnicla?
Karađorđeva šnicla je nastala slučajno 1956. godine, zaslugom dvostrukog svetskog šampiona u kuvanju, Milovana Miće Stojanovića. Naime, poznati kuvar je u tom periodu radio u beogradskom restoranu “Golf“ koji je rado posećivala spikerka Radio Beograda. Njeno omiljeno jelo bilo je Kijevski kotlet.
Međutim, jednom prilikom kuvar Mića nije imao potrebne sastojke, odnosno pileća prsa, puter i začinske trave. Da ne bi pokvario reputaciju restorana i sam se obrukao, morao je da improvizuje. Iskoristio je šniclu i kajmak, urolao ih kao palačinku koju je zatim panirao i pržio u ulju. Kako nije bio posebno zadovoljan ukusom, šniclu je prelio tartar sosom. Zatim je ukrasio u obliku ordena Karađorđeve zvezde i lično poslužio gošći.
Impresionirana jelom spikerka je potražila recept. Znajući da nije dobila naručeno jelo, dovitljivi kuvar je obećao da će joj recept otkriti drugi put.
Milovan Mića Stojanović, je kasnije saznao da je misteriozna gošća zapravo Titova snaja, Tamara Broz. Te se smatra da je po njenoj preporuci postao Titov kuvar.
Karađorđeva šnicla je jedno od prvih srpskih jela koja su se našla u kulinarskim leksikonima
Karađorđeva šnicla, možda, nikada ne bi postigla popularnost da se nije u restoranu “Sunce“ u Domu omladine održavala Izložba ugostiteljstva. Na toj menifestaciji svaki kuvar je morao da predstavi dva jela. Želeći da srpska kuhinja dostigne svetsku klasu, Mića je rešio da predstavi svoj “lažni Kijevski kotlet“.
Za zvaničnu prezentaciju dobila je ime Karađorđeva šnicla. Razlog za to leži u činjenici da je ova dinastija poznata u svetu, pa će se i jelo lakše “probiti“ u strane restorane.
Šnicla je kasnije šaljivo nazvana “devojački san“ zbog falusoidnog oblika.
U čemu se krija tajna ukusa Karađorđeve šnicle?
Karađorđeva šnicla je specifičnog, čarobnog ukusa. Zahvaljujući termičkoj obradi iz kajmaka se oslobađa kalcijum koji prodire u meso, čineći ga ukusnijim, dok panirana pokorica ublažava jačinu kajmaka i pravi savršen balans u jelu.
Takođe, tajna neodoljivog jela se krije i u pravoj razmeri sastojaka, od kojih nikako ne treba odstupati. Kao i u originalnoj dekoraciji koja je obavezna. To znači da se Karađorđeva šnicla služi na ovalu, ukrašena kolutom limuna koji simboliše zvezdu. Prelivena je delimično majonezom koji predstavlja lentu ordena. Ovaj orden je dodeljivan u Kraljevini Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji, a dodelju se i danas u Republici Srbiji.
Kako se sprema Karađorđeva šnicla?
I dok se tradicionalna bečka šnicla sprema isključivo od teletine, za Karađorđevu može se koristiti i svinjsko meso.
Potrebno 200 g mesa, tj. 4 šnicle koje treba dobro izlupati tučkom za meso i malo posoliti. 40 g starog kajmaka se raspoređuje na svaki komad mesa. Zatim uvije u rolnu i pričvrsti čačkalicama. Tako pripremljene rolne se uvaljaju u brašno, jaja pa u prezele i prže u dubokom ulju na umerenoj vatri dok ne porumene.
Servira se uz tartar sos i limun, a po originalnom receptu kao prilog ide 150 grama boranije koja se obari i 150 grama krompira koji se isprži. Pojedini restorani imaju svoje verzije poznate šnicle te stavljaju druge priloge, a često je pune i drugim sastojcima.
Karađorđevu šniclu možete vrlo lako spremiti u svojoj kuhinji. A da biste bili sigurni da je u pitanju sveže meso koristite Agropapuk proizvode, jer, ova kompanija od poverenja poseduje dugogodišnje iskustvo koje garantuje visok kvalitet.
Agropapuk
Proizvodi Agropapuka dostupni su i preko sopstvene maloprodajne mreže koju čini trenutno 42 maloprodajna objekata, zastupljenih na tržištu Kukujevaca, Šida, Sremske Mitrovice, Bogatica, Badovinaca, Radinaca, Šapca, Mačvanskog Prnjavora, Rume i Beograd. Krajnjem potrošaču maloprodajni objekti Agropapuka poznati su pod brendom Naša Kuća Mesa.
Budimo u kontaktu
Pozovite nas ili nam pošaljite poruku i mi ćemo vam u najskorijem roku odgovoriti.
- 15/08/2018
- Uncategorized