Dimljena slaninica – Omiljeni suhomesnati proizvod

Please follow and like us:

Dimljena slaninica je svinjski proizvod koji je duboko ukorenjen u srpskoj trpezi.

U našoj zemlji od davnina postoji pravilo pripreme zimnice za hladne dane. Pored prerade voća i povrća, ona obuhvata i meso u velikim količinama.

Zbog toga je nekadašnji Dan republike, 29. novembar bio poznat ne samo po slavlju i slobodnim danima na poslu, već i po svinjokolju kojim bi se obezbeđivalo meso za zimu. 29. novembar odavno nije praznik u Srbiji, ali se zato tradicija svinjokolja zadržala u pojedinim krajevima.

Domaća svinjska mast, čvarci, kobasice i dimljeni mesni proizvodi samo su neke od neophodnih namirnica koje se ovim putem dobijaj, a među njima svojim ukusom posebno se izdvaja dimljena slaninica.

Kompanija od poverenja, Agropapuk vam otkriva zašto slanina spada u suhomesnati proizvod koji obožavaju svi gurmani.

Dimljena slaninica je jedna od najstarijih prerađevina od mesa

Dimljena slaninica svoju priču počinje 1.500. godine pre Nove ere. S obzirom da su ljudi od davnina tražili način da sačuvaju što duže svežinu hrane, otkriveni su posebni postupci prerađivanja.

Naime, stari Rimljani su uvideli da se soljenjem, a zatim sušenjem mesa na svežem vazduhu dobija trajno kvalitetno meso. Tako je dimljena slaninica postala neophodna hrana vojskovođama tokom pohoda, putnicima i trgovcima.

Zbog izuzetnog ukusa predstavljala je pravu poslasticu i imperatorima i senatorima. O blagotvornom efektu vrlo brzo se pročulo širom sveta, pa je priprema dimljenih proizvoda, naročito, slaninice postala veoma popularna.

Kako se pravi dimljena slaninica?

Sveže svinjsko meso od trbuha je osnova za pripremu domljene slaninica. Njegovi komadi se usoljavaju, a zatim izlažu dimu koji ima antioksidativno i baktericidno dejstvo, što čini ovaj proizvod trajnim.

Dimljena slaninica se dobija hladnim dimljenjem, tj. izlaganjem na temperaturi od 13 do 16 stepeni Celzijusovih. Po pravilu dimi se na suvoj bukovini koja joj daje primaljiv ukus i miris, kao i karakterističnu zlatnožutu boju. Veoma je bitno da se svake večeri pušnica u kojoj se obavlja dimljenje provetrava kako bi se meso dobro ohladilo.

Nakon ovog procesa, dimljena slaninica se odlaže na suvom, hladnom, provetrenom mestu koji obezbeđuje njegovu postojanost. Dobro obrađena dimljena slaninica se prepoznaja po pravilnom obliku i čistoj površini bez plesni.

Dimljena slaninica je mnogo više od obične hrane

Gurmani često ističu da je sve u životu lepše sa dimljenom slaninicom. Najčešće se služi kao meze uz dobro vino ili rakiju sa dodacima začina i belim lukom. Takođe, bez nje ne možemo da zamislimo nijednu gozbu, pa čak ni tradicionalne svadbe u našoj zemlji.

Iako je sama po sebi neodoljivog ukusa, može biti i savršeni dodatak pojedinim jelima, kao što su jela sa sočivom, pasuljem i drugim mahunarkama. Tek tada nastupa prava harmonija ukusa koja se topi pri svakom zalogaju.

Verovali ili ne, ona se odlično slaže i sa poslasticama pružajući na taj način neverovatni balans slatko-pikantnom ukusu. Među ovim dezertima posebno se ističu čokolada s viskijem, karamelom, maršmelouom i slaninicom, slaninica prelivena čokoladom, kao i čuvene američke palačinke s pivom i slaninicom.

Bez obzira da li želite da eksperimentišete sa ukusima ili biste se radije držali proverenih, tradicionalnih recepata, dimlljenu slaninicu najboljeg kvaliteta pronaći ćete u Agropapuk ponudi.

Please follow and like us: